Srpski English
Pretraga
 

NASLOVNA
BIBLIOGRAFIJA

 

DUNAV OSIGURANJE

WIENER STADTISCHE

 

4-2008

Istorija osiguranja – luksuz ili doprinos branši?

 

Austrija je jedina zemlja na svetu sa potpuno dokumentovanom istorijom osiguranja od antičkih prethodnika do danas. Na ovom projektu 20 godina je radilo preko 200 rukovodećih stručnjaka i naučnika, novinara i funkcionera kompetentnih za tu oblast. Rezultat ovih napora je „Istorija osiguranja u Austriji” u 9 tomova (preko 10.000 strana). U ovom radu svojim prilozima učestvovali su i srpski autori (prof. Dejan Medaković, prof. Jovan Slavnić, Vitomir Perić, prof. Zdravko Petrović, Jasmina Lechleitner i drugi). Za sledeću godinu planirano je izdavanje 1. toma istorije osiguranja u Srbiji. Kao što se na osnovu ovog priloga može zaključiti ovakvi projekti predstavljaju mnogo više od običnog luksuza.

Pitanje koje se često, a naročito u kriznim vremenima, postavlja istoričarima glasi: može li se iz istorije nešto naučiti? Odgovori na ovo pitanje su složeni i protivrečni. Oni na prvom mestu zavise od istorijskog materijala koji stoji na raspolaganju, kao i od ekonomsko-političkih strategija koje su primenjivane „tada”, npr. tokom svetske ekonomske krize nakon 1929. godine, u poređenju sa svetskom finansijskom krizom iz 2008. Da li greške koje su tada napravljene, danas - nakon procene sadašnjih zakonskih i ekonomskih osnova – mogu biti izbegnute?

Tada je vladalo mišljenje da se kriza može „preveslati” i da se tržište samo sebi pomoći. Rečeno drugim rečima tada nije bilo (u dovoljnoj meri) poznato da se korekcije izvršene u oblasti finansija ne moraju automatski reflektovati i na realnu ekonomiju. Stoga se insistiralo na striktnoj budžetskoj disciplini i sprovođena je deflaciona politika. Valuta je doduše bila superstabilna, ali veliki deo stanovništva za nju jedva da je mogao da nabavi nešto više od osnovnih životnih namirnica. To je dovelo do zatvaranja velikog broja preduzeća i do kontinuiranog rasta stope nezaposlenosti. Osim toga, čak su  i oni koji su raspolagali dovoljnim količinama novca počeli da umesto adekvatne potrošnje praktikuju paničnu štednju, što je dovelo do ozbiljnog zastoja prometa. Posledica toga bilo je storniranje sve većeg broja ugovora o osiguranju (transporta, proizvodnih pogona, itd.). Da bi se koliko-toliko oslobodili zaliha robe preduzetnici su sve više smanjivali marže za svoje proizvode, da bi ih na kraju nudili i ispod cene koštanja. Iako je sve pojeftinilo, situacija je ličila na noćnu moru. Prihodi države od poreza smanjivali su se iz nedelje u nedelju. U potpuno novim kućama, osiguranim protiv požara, sve češće je uz pomoć plaćenih „pomagača” izbijala vatra, da bi se isplaćeni iznos na ime odštete iskoristio za obnovu, odnosno upošljavanje zidara, tesara, stolara, itd.

Danas se vrše pokušaji, da se uz pomoć niskih kamata podigne likvidnost i olakšaju investicije. Mnoge države čak svesno ulaze u veće deficite, da bi masovno investirale u programe koji pospešuju konjukturu. Štefan Šulmajster, ekspert austrijskog Instituta za ekonomska istraživanja (WIFO) komentariše ovu praksu (vidi Michael Bachner, „Neophodna zaštita namenskih depozita za individualnu gradnju” u listu Kurier od 1.11.08. str. 15) na sledeći način: „Ako država dopusti veći deficit, lađe neće potonuti do dna i na kraju  će država ipak imati manji deficit.” Ovo su samo dva od brojnih primera koji pokazuju na koji način ekonomisti izvlače svoje zaključke iz proteklih događaja, odnosno kako tumače istorijski materijal da bi sprečili ponavljanje ekonomskih grešaka.

Kada se radi o istoriji neke branše, kao što je npr. istorija osiguranja, odlučujuće je, kao što se može videti iz primera, i način njene povezanosti sa drugim privrednim granama. Potrebno je npr. ispitati način i intenzitet partnerskog povezivanja osiguravača i banaka ili osiguravača i politike itd.

Nije dakle dovoljno da se u nekoj raspravi iz oblasti istorije osiguranja osvetle samo strukture koje se odnose samo za tu branšu, bez osvrta na sigurna i profitabilna ulaganja kapitala osiguravajućih društava u bankarski sektor, osvrta na poreske olakšice, itd.

Jer ako zakonodavac ne stvori odgovarajuće okvirne uslove za forsiranje zdravih partnerskih odnosa, ne pomažu ni najbolje ekonomske teorije. U SAD država u najbližoj prošlosti nije ispunila upravo te zadatke. Ona naime nije izvukla nikakve pouke iz istorije (krize 1929) i tako je, ponavljanjem mnogih starih grešaka, u znatnoj meri doprinela krahu.

Wolfgang Rohrbach

Preuzmite članak

autori iz poslednjeg broja
 

za autore

izjava o originalnosti radaizjava o originalnosti rada

uputstvo za autore priloga u reviji za pravo osiguranjauputstvo za autore priloga u evropskoj reviji za pravo osiguranja

HEINONLINE

ulrichsweb

PIA