Posle mnogo napora i različitih prelaznih faza, stvaranje jedinstvenog tržišta osiguranja u Evropskoj uniji postalo je stvarnost. Postignut je visok stepen harmonizacije prava osiguranja, naročito tzv. Trećom generacijom direktiva (od 1990. i 1992. godine), kojima je omogućeno slobodno vršenje usluga osiguranja: na osnovu jedinstvene dozvole (tzv. single licence, “European passport”) osiguravajuće kompanije mogu slobodno da prodaju osiguranje, bilo putem tzv”. komercijalnog prisustva’ u nekoj zemlji. članici (preko sopstvenih preduzeća. filijala, agencija, predstavništava. kroz zajednička ulaganja, fanšizing itd.) bilo kroz direktno pružanje usluga u drugoj zemlji članici i bez ovog prisustva (tzv. prekogranična trgovina uslugama). Da bi se postigao ovaj stepen harmonizacije i ciljevi koji se njome žele (poznate četiri slobode: promet robe, kretanja ljudi, pružanja usluga i prometi kapitala), potrebno je bilo ukloniti mnoge smetnje koje su proizilazile iz značajnih razlika izmedu osiguranja. – Međutim, harmonizacija je postignuta samo u oblasti statusnih pitanja (pravnog položaja osiguravajućih organizacija) i delimično u oblasti obaveznog osiguranja od odgovornosti iz upotrebe motornih vozila.
Menu