Autor u ovom radu ispituje mogućnost odgovornosti za štetu koju osiguravači pričine ugovaračima osiguranja, odnosno osiguranicima zbog propusta u informisanju pre zaključenja ugovora, a prema stanju sadašnjeg zakonodavstva u Republici Srbiji. Pri tome, autor prvo ukazuje na iznenađujući nedostatak sudske prakse, uz ukazivanje na razloge takvog stanja, da bi potom obrazložio zakonski okvir odgovornosti za štetu zbog propusta u informisanju pre zaključenja ugovora o osiguranju. Koristeći se primerima, potom obrazlaže u čemu se šteta sastoji i kada će postojati, odnosno nedostatak kojih informacija je podoban da prouzrokuje štetu osiguraniku. Autor se potom osvrće na regulisanje odgovornosti za štetu zbog propusta u predugovornom informisanju u odredbama budućeg Građanskog zakonika Srbije, iznoseći alternativne mogućnosti regulisanja u odnosu na sadašnje stanje u Prednacrtu Građanskog zakonika Srbije. U zaključnim razmatranjima autor pokušava da ukaže na neodrživost sadašnjeg stanja i nedovoljnu zaštitu osiguranika, te predlaže da u iščekivanju Građanskog zakonika ne treba sedeti skrštenih ruku, već izmenama drugih propisa privremeno ili trajno poboljšati vidljivost odgovornosti za štetu za propust u predugovornoj fazi kao važnog instrumenta zaštite prava korisnika usluge osiguranja.
Menu