Ovaj rad obuhvata temu koja nije često obrađivana ni kod nas ni u inostranstvu, a to je jezik u oblasti osiguranja. U uvodnom delu istaknuta su polazišta koja se tiču jezika kao sredstva opštenja među ljudima, s težištem na jezik osiguranja. Potom su se u žiži razmatranja našle odomaćene strane reči koje su već niz godina uobičajene, i bez kojih bi stručno opštenje u osiguranju bilo naprosto nemoguće. Njih ćemo se zacelo i dalje držati. Poseban deo istraživanja sprovedenog u radu, kome je, s razlogom, posvećeno i najviše prostora, tiče se tuđica koje nam ni u kom slučaju nisu potrebne, iz razloga što umesto njih imamo na raspolaganju pogodne domaće zamene. Takve strane reči, gotovo u celini, dolaze iz engleskog jezika. U pretposlednjem delu obrađeni su izrazi koji su opšteprihvaćeni, premda su sa jezičkog stanovišta pogrešni. Nikako ne bi bio lak poduhvat da se oni iskorene i zamene tačnim pojmovima, ali vredi uložiti truda. Na kraju rada dat je zaključak, uz predloge koraka koje bi trebalo preduzeti da očuvamo srpski jezik i na polju osiguranja, te da ne koristimo izlišne, veštački napravljene reči. https://erevija.org/wp-content/uploads/2026/09/N.-Zarkovic_Kuda-ide-jezik-osiguranja.pdf
