UVOD
Parlament i Savet Evropske Unije usvojili su 9. decembra 2002. godine Direktivu o posredovanju u osiguranju.
Prof. dr Jovan Slavnić*
To je jedan relativno kratak dokument, koji obuhvata preambulu i četiri odeljka. Prvi odeljak obuhvata područje primene i definicije. Drugi obuhvata registraciju posrednika osiguranja i profesionalne zahteve, odnosno uslove za osnivanje i poslovanje subjekata u ovoj delatnosti, odredbe o zadržavanju stečenih prava onih lica koja pre prvog septembra 2000. godine obavljaju aktivnost posredovanja, odredbe o obavezi svih posrednika osiguranja ili reosiguranja u slučaju osnivanja ili pružanja usluga u drugoj državi članici da o tome obaveste nadležne organe, nadležnoj vlasti dužnoj da sprovede ovu direktivu. razmeni informacija između nadležnih vlasti država članica, obavezi država članica da ustanove postupke za ulaganje žalbi protiv posrednika osiguranja i reosiguranja i ulaganju žalbi protiv posrednika osiguranja i vansudskom rešavanju sporova između posrednika i njihovih klijenata, odnosno potrošača. Treći odeljak obuhvata informacije koje su posrednici osiguranja (ne i reosiguranja) dužni da daju i način, odnosno modalitete saopštavanja informacija. U četvrtom odeljku obuhvaćene su završne odredbe. Tim odredbama reguliše se nekoliko pitanja. Reč je o garanciji država članica Unije da odluke koje se donose u vezi sa posrednicima u osiguranju i reosiguranju, ili preduzeća za osiguranje na osnovu nacionalnog zakonodavstva koje je usaglašeno sa direktivom mogu biti predmet sudske zaštite; ukidanje direktive 77/92/EEZ od 13. decembra 1976. godine; obavezi država članica da u određenom roku usaglase svoje nacionalne propise sa pomenutom direktivom o posredovanju u osiguranju i da obaveste Komisiju kako o usaglašavanju nacionalnih materijalnopravnih propisa tako i odgovarajućih administrativnih postupaka sa Direktivom i naznačenje da su države članice adresanti Direktive. Ukupno, direktivu čini 10 stranica štampanog teksta.