Odluka pacijenta da pristane ili ne pristane na određenu medicinsku meru zavisi od više različitih okolnosti o kojima treba da ga obavesti lekar. Zakon o zdravstvenoj zaštiti Srbije odredio je poimenično podatke koje obaveštenje mora da obuhvati. Između ostalog, posebno je istaknuta obaveza lekara da pacijenta obavesti o rizicima predložene medicinske mere. Ali, ako se ima u vidu činjenica da su naši lekari, sve do ovog trenutka, negovali paternalistički odnos prema pacijentima, ne može se očekivati da će oni svoju dužnost obaveštavanja o rizicima pravilno shvatiti i valjano je izvršavati. Ni našim sudovima neće biti lako da ih u tome kontrolišu. I prvima i drugima moglo bi pomoći stogodišnje iskustvo njihovih kolega iz Nemačke i Austrije. Zato autor posebnu pažnju posvećuje sudskoj praksi i pravnoj teoriji ovih dveju zemalja. Njihovi odgovarajući stavovi izloženi su u brojnim konkretnim slučajevima iz života, i ugrađeni su u sve delove iz kojih se ovaj rad sastoji. Ti su stavovi poučni naročito u sledećim delovima rada: Rizici medicinskih mera i njihovo svrstavanje u grupe, opseg obaveštenja o rizicima, trenutak i forma obaveštenja, pravne posledice propuštenog ili nepropisnog obaveštenja, i dokazivanje greške u obaveštenju o rizicima.