Kraj dvadesetog i početak dvadesetprvog veka obeležen je opštom globalizacijom u svim segmentima društva ekonomiji, sportu, kulturi. Pojava globalizacije postavila je nove izazove i za države i za osiguravače, koji posluju u njima. Proces globalizacije sve više dovodi do gubljenja značaja državnih granica, a uticaj globalizacije na ubrzani privredni rast doprinosi promeni strukture rizika i njegovom izravnavanju, što je često neophodno, a ponekad jedino i moguće ostvariti izvan nacionalnih granica. Globalizacija sa sobom nosi otvaranje i deregulaciju tržišta osiguranja, kao što je to slučaj u Kini, Meksiku i nekim državama Južne Amerike. Međutim, i dalje postoje brojne države koje imaju zakone koji sprečavaju da inostrani osiguravači posluju direktno na tom tržištu, bez izdavanja potrebne dozvole nadzornog organa. Velike kompanije, u prevazilaženju navedenih barijera svojim globalnim programima osiguranja imovine, upućuju se na usluge lokalnih osiguravača koji imaju dozvolu za obavljanje poslova osiguranja, izdatu od nadležnog nadzornog organa države u kojoj se imovina nalazi. Uticaj globalnih kretanja na lokalna tržišta osiguranja dovode do pojave frontinga. U ovom radu biće izneti teorijski i praktični aspekti fronting osiguranja počev od pojma frontinga i ugovora o fronting osiguranju kao i osobenosti ovih odnosa iskazanih u master polisi. Posebno će se razmotriti pitanja uticaja frontinga na osiguranika, osiguravača, reosiguravača i delatnost osiguranja kao i iskustva i praksa fronting osiguranja u Srbiji.