U prvom delu rada autor ispituje „Klauzule o isključivanju”, normirane u čl. 13. Direktive EU 2009/103/EC koja se odnosi na osiguranje građansko-pravne odgovornosti u vezi sa upotrebom motornih vozila, i ustanovljenju obaveze da se osigura od te odgovornosti u kome se utvrđuje obaveza država članica da propišu zabranu za društva za osiguranje da ističu prigovor oštećenom licu da nema obavezu iz osiguranja u slučaju nastupanja određenih događaja povezanih sa upotrebom ili vožnjom osiguranog motornog vozila predviđenih nacionalnim propisima i ugovorom o osiguranju, kao i izuzetak od te zabrane. Zatim, se ispituje način na koji su ta pitanja normirana u Zakonu o ugovoru o osiguranju Nemačke i Austrije. U drugom delu rada autor ispituje način kako su ovi instituti uređeni u ranijem zakonodavstvu Srbije i novom Zakonu o obaveznom osiguranju u saobraćaju 2009. Ukazuje na odstupanja u odnosu na rešenja Direktive i brkanje instituta isključenja iz osiguranja i gubitka prava iz osiguranja, kako su isključenja iz osiguranja pojmovno određena u članu 29. ovog zakona. Zatim, ispituje sedam u ovom zakonu utvrđenih događaja za koje je propisano da vode gubitku prava osiguranom licu iz osiguranja auotoodgovornosti i sporna pitanja u vezi s njihovom primenom.
Изборник