U ovom radu cilj autora je da odgonetne na više pitanja: Šta je medicinski standard? Da li je lekar dužan da se uvek pridržava standarda? Kada može da odstupi od njega a da pri tom ne učini lekarsku grešku i da li to znači neposredno i njegovu odgovornost? Odgovore na ova pitanja autor nalazi u nemačkoj pravnoj literaturi.
Lekar mora jemčiti da poseduje znanja i sposobnosti koji su mu potrebni da bi radio prema medicinskom standardu. Pri tom, reč je o sposobnostima i znanju koji se mogu očekivati od prosečnog pripadnika iste struke u istoj situaciji. Lekar je dužan da postupa sa pažnjom koju medicinski standard od njega traži. Dakle, zanemarivanje standarda znači nepridržavanje potrebne pažnje i povlači odgovornost lekara. Međutim, lekar ne mora uvek da izabere „najsigurniji put,” ali veći rizik terapije za koju se opredelio mora imati svoje opravdanje u osobenostima konkretnog slučaja ili u povoljnijim prognozama izlečenja. Lekar odmerava koristi i rizike. Pravo ne određuje lekarima šta i kako treba da rade, nego samo proverava da li rade ono i onako šta i kako zahteva njihova struka.
Изборник