Nakon nekoliko godina pregovaranja Rimska konvencija iz 1980. godine je konačno kovertovana u Uredbu br. 593/2008 Evropskog parlamenta i Saveta Evrope o merodavnom pravu za ugovorne obaveze, koja je doneta 17. juna 2008. godine (tzv. Rim 1 Uredba). Od 17. decembra 2009. godine sudovi svih država članica, izuzev Danske, obavezni su da primenjuju pravila ove Uredbe. Konverzija Rimske konvencije u Rim 1 Uredbu dala je povoda da se izvrše neke, manje ili više, značajne promene kolizionih normi za ugovore. Jedna od najznačajnih novina u Rim 1 Uredbi je kodifikacija kolizionih normi za ugovore o osiguranju, koje predstavljaju predmet ovog rada. Autor je posvetio naročitu pažnju analizi kolizionih normi za ugovore o osiguranju sadržanih u čl. 7. Uredbe, kao i na ostale odredbe Rim I Uredbe koje se primenjuju na pojedine vrste ovih ugovora (čl. 3 – autonomija volje, čl. 4 – kolizione norme u odsustvu autonomije volje, čl. 6 – potrošački ugovori). Odredbe čl. 7 su ustanovile poseban kolizionopravni režim za ugovore o osiguranju velikih rizika i ugovore o osiguranju masovnih rizika koji se nalaze u EZ (nekoj od država članica). Na ugovore o osiguranju masovnih rizika izvan EZ, kao i na ugovore o reosiguranju, primenjuju se opšta pravila Rim I Uredbe (čl. 3, 4 i 6). U ovom radu se analiziraju sve ove odredbe Uredbe i ukazuje se na eventualne probleme koji mogu nastati u njihovoj primeni
Изборник