Usled globalne finansijske krize, evropski zakonodavac i zakonodavci država članica počeli su da posvećuju više pažnje stabilnim finansijskim sistemima. Oni su odlučili da striktnije regulišu likvidnost osnovnog kapitala i nadzor finansijskih usluga, kako bi ograničili dosadašnje liberalno shvatanje o slobodi tržišta, jer sumnjaju u samoregulativnu snagu tržišta. Usvajanjem direktiva Solventnost I[1] i Solventnost II[2] 2002. i 2007. godnie EU je počela da implementira odgovarajuća pravila. Solventnost II postaje pravno obavezujuća tek 1. 11. 2012.[3]
Nemački zakonodavac je reagovao tako što je usvojio 9. novelu Zakona o nadzoru osiguranja[4] i Zakon o poštravanju nadzora nad finansijskim tržištima i osiguranjem.[5] Za pravo nadzora osiguranja od posebnog značaja su par. 7a i par. 64a Zakona o nadzoru osiguranja[6]. Njime je nemački zakonodavac implementirao Solventnost II pre roka. Ovom implementacijom zakonodavac je želeo da bolje zaštiti potrošače, da ojača zajedničko tržište i naročito položaj nemačkih osiguravača. Posebnu ulogu ima podzakonska regulativa Savezne uprave za nadzor finansijskih usluga[7], nadzorno-pravni minimalni zahtevi (uslovi) za upravljanje rizikom u sektoru osiguranja, kojima se konkretizuju norme o nadzoru osiguranja.[8]
[1] Direktive Skupštine Evrope i Saveta o životnim osiguranjima, 2002/13, 2002/83.
[2] Direktiva Skupštine Evrope i Saveta za implementaciju ili obavljanje poslova u sektoru osiguranja ili reosiguranja, 2007/361, 2008/119, 2009/138.
[3] Direktiva Solventnost II, čl. 309.
[4] Savezni službeni list (BGBl, Bundesgesetzblatt), 2004, tom I, str. 3416; Weber-Rey, D. “Gesellschafts- und aufsichtsrechtliche Herausforderungen an die Unternehmensorganisation”, Die Aktiengesellschaft (časopis: Akcionarsko društvo), 2008, str. 345.
[5]FMVStärkG, Gesetz zur Stärkung der Finanzmarkt- und Versicherungsaufsicht, Savezni službeni list, 2009, tom I, str. 2305.
[6] Savezni službeni list, 2010, tom I, str. 2309.
[7]www.bafin.de, 21.07.2011.
[8] Minimalni uslovi za upravljanje rizikom u sektoru osiguranja, Cirkularno pismo 3/2009.