Države članice imaju rok do 17. 12. 2021. godine će za implementaciju Direktive Evropske unije o zaštiti lica koja prijavljuju povredu prava Evropske unije, donetu 23. 10. 2019. godine. Osobe koje prijavljuju povrede prava nazivaju se jednim imenom „whistleblower” , te je i ova direktiva Evropske unije nazvana upravo „Whistleblower-direktiva” (Direktiva o uzbunjivačima). Cilj ove direktive je da se putem zajedničkih minimalnih standarda „bolje sprovode pravila Evropske unije i politike Evropske unije u određenim oblastima, kao na primer u domenu finansijskih usluga, zaštite životne sredine, unutrašnjeg tržišta i finansijskih interesa EU, u cilju zaštite osoba koje prijavljuju kršenje zakona, kako bi se te osobe ohrabrile da prijavljuju takve prestupe. Direktiva važi sa uzbunjivače koji su aktivni u privatnom ili javnom sektoru i koji u kontekstu svoje profesije dođu do informacija o kršenju zakona. Zaštita uzbunjivača se sastoji u tome, ukoliko su oni „imali dovoljno razloga za pretpostavku da su prijavljene informacije u trenutku prijavljivanja odgovarale istini”, iako se kasnije ispostave kao neistinite. Određena preduzeća i institucije imaće obavezu da formiraju kanale za unutrašnje prijavljivanje, a osobe koje žele da budu uzbunjivači ove kanale će koristiti „ukoliko se bude činilo da to ima smisla i da je razborito rešenje” ili će svoju prijavu direktno predati nadležnom organu. Osobe na koje se ova prijava odnosi, dakle osobe koje su u toj prijavi za nešto okrivljene, imaju prava na delotvornu pravnu pomoć, fer ponašanje i zadržavanje prava na pretpostavku nevinosti. Motivi uzbunjivača ne igraju nikakvu ulogu, oni imaju čak i pravo na informaciju o obradi njihove prijave. Direktiva Evropske unije broj 2013/362014/56 i Uredba 596/2014 zahtevaju specijalne postupke za prijavljivanje prekršaja kao i odgovarajuću zaštitu uzbunjivača. Direktiva 16/943 o „zaštiti poslovnih tajni” zahteva pored ovoga i to da se ne sankcioniše zlupotrebljeno obelodanjivnje ovih poslovnih tajni, ukoliko to služi otkrivanju nezakonitih radnji. Direktiva o uzbunjivačima iz 2019. godine temelji se na Evropskom sudu za ljudska prava, koji u slučaju uzbunjivanja ima pravo na slobodno iznošenje mišljenja o obavezi odanosti i poštovanja ugovora. Nedostatak procene motiva uzbunjivača, u kombinaciji sa deklaratornim navođenjima već postojećih prava okrivljenog lica, predstavlja očigledni disbalans i povlači sa sobom načelna etička i moralna pitanja.
Изборник