Tekst stavlja akcenat na pitanje odgovornosti brokera osiguranja prema klijentima, kada su klijenti ugovarači osiguranja ili osiguranici. Zato je neophodno da se prvo ustanovi koje bi bile obaveze brokera prema klijentima i šta bi se smatralo povredom tih obaveza. Postoje značajne razlike među evropskim zemljama u pogledu definicije usluga brokera osiguranja, njihovih obaveza i posledica povreda tih obaveza. Ovaj članak će se prevashodno baviti zakonodavstvom Grčke, Srbije i Velike Britanije. Zakonodavstvo Evropske unije (dalje u tekstu: EU) pokušava da obezbedi minimum harmonizacije radi zaštite ugovarača osiguranja. „U ovom momentu je tržište osiguranja, kao i mnoga druga tržišta, okarakterisano lošom informisanošću svih strana u transakciji, stalnom potragom za najjeft inijim osiguranjem i asimetričnim pregovaračkim položajima strana.”1
U ovom tekstu je naglasak na razmeni informacija između brokera i osiguranika pre i po zaključenju ugovora o osiguranju, o pripisivanju znanja brokera i znanja osiguranika. Predstavljeno je pitanje kada se smatra da je broker obavezan da da savet i nekoliko slučaja odgovornosti brokera za davanje saveta. Takođe su pomenuta neka relevantna pitanja vezana za predloge izmena Direktive EU o posredovanju u osiguranju (dalje u tekstu: DPO).2
1 Evropsko udruženje posrednika u osiguranju (The European Federation of Insurance Intermediaries – BIPAR) – Insurance intermediation, dostupno na: http://www.bipar.eu/en/home/multidimensional-activity od 10. 12. 2011.
2 Direktiva 2002/92/EK Evropskog parlamenta i Saveta od 9. decembra 2002. o posredovanju u osiguranju, nazvana Direktivom o posredovanju u osiguranju.