Obavezno osiguranje zaposlenih od povreda na radu i profesionalnih oboljenja prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu

Apstrakt

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu iz 2005. godine predviđao je obavezu poslodavca da o svom trošku osigura zaposlene od povreda na radu i profesionalnih oboljenja. Ipak, s obzirom na činjenicu da ovim propisom nije bila predviđena i kaznena politika u slučaju nepoštovanja ove obaveze, poslodavci su mahom izbegavali zaključenje ovakvog tipa osiguranja. Stoga su novim Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu iz 2023. godine određeni visoki iznosi novčanih kazni za slučaj prekršaja. Poslodavcima je međutim ostavljen period od dve godine (do maja 2025. godine) da usaglase poslovanje sa ovim, kao i mnogobrojnim drugim izmenama u novom propisu. Autori u radu analiziraju normativni okvir kojim je uređeno ovo obavezno osiguranje, ukazuju na problematične formulacije i moguća unapređenja, te porede u ovom pogledu srpsko zakonodavstvo sa zemljama u regionu u cilju uočavanja najboljeg modela zaštite prava zaposlenih. Takođe, autori ističu očigledne propuste u vođenju statistika o povredama na radu i profesionalnim oboljenjima u Srbiji i potrebu da se detaljnije uredi pitanje kolektivnih osiguranja.

Autori:
Marija Mijatović, Vavan Zoran
DOI: 10.46793/ERPO2401.38m
Literatura

  • Begasse de Dhaem O., Foster-Chang, S., Chandrashekar, B. i dr. (2024) „Worker’s Compensation Injury and Illness Care: A Global Round Table”, Workplace Health & Safety, 72(4),124-130 doi:10.1177/21650799231224033
  • Grewing, H. (1983). Unfallversicherung, Wiesbaden.
  • Jovanović, B. (2014). „Oblici i načini ispunjenja obaveze poslodavca na osiguranje zaposlenih u Republici Srbiji”, Evropska revija za pravo osiguranja, 13(2), 35–43.
  • Jovanović, S. (2013). „Regulisanje ugovora o privatnom kolektivnom osiguranju u evropskom pravu”, Evropska revija za pravo osiguranja, 12(2), 8–16.
  • Jovanović, S., Uzelac, O. (2022). „Principi solidarnosti i uzajamnosti u obaveznom socijalnom osiguranju zanatlija trgovaca i rudara u 19. veku u Srbiji”, Evropska revija za pravo osiguranja, XXI(1), 9–14, DOI: 10.46793/ERPO2101.09J
  • Labudović Stanković, J. (2018). „Kolektivno osiguranje zaposlenih – strana i domaća iskustva, Evropska revija za pravo osiguranja”, 17(4), 16-23.
  • Mijatović, M. (2024). „Međunarodni institut za unifikaciju privatnog prava i ugovorno pravo reosiguranja”, Evropska revija za pravo osiguranja, 23(1), 60-73, DOI: 10.46793/ERPO2301.60M
  • Mijatović, M., Vavan, Z. i Gajinov T. (2024). „Protection of Workers’ Rights in Bankruptcy Proceeding in Serbian and Western Balkans Legislation”, Studia Europejskie – Studies in European Affairs, 3, 249-261. DOI: https://doi.org/10.33067/SE.3.2024.14
  • Nikolić, M. (2024). „Značaj pravnih instrumenata za sprečavanje povreda na radu i profesionalnih bolesti”, Glasnik Advokatske komore Vojvodine, 84(1), 131-147. DOI: 10.5937/gakv96-42377
  • Petrović, A., Novačić, T. (2021). „Kolektivno osiguranje radnika od nesretnog slučaja”, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Tuzli, 7(1), 8-35, DOI 10.51558/2712-1178.2021.7.1.6
  • Petrović, M. (2019). „Odšteta povreda na radu i profesionalnih bolesti – komparativni pristup”, Strani pravni život, 63(4), 103-115. https://doi.org/10.5937/spz63-24009
  • Šulejić, P. (2013). „Ugovor o kolektivnom osiguranju u Prednacrtu Građanskog zakonika Republike Srbije”, Marano, P., Jovanović, S. i Labudović Stanković, J. (ur.) u: Pravo osiguranja u tranziciji ka evropskom (EU) pravu osiguranja, (251–266). Beograd: Udruženje za pravo osiguranja Srbije
Ključne reči
Kolektivno osiguranje zaposlenih
 Obavezno osiguranje
 osiguranje zaposlenih od povrede na radu i profesionalnog oboljenja
 povreda na radu
 profesionalno oboljenje
 Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu
Kategorije