Funkcionisanje sistema penzijskog osiguranja odvija se kroz tri faze. Prva faza se odnosi na uplate sredstava doprinosa ili premija lica obuhvaćenih penzijskim osiguranjem, druga obuhvata akumuliranje sredstava, a treća isplatu penzijskih nadoknada (penzija). Penzijske nadoknade se, u osnovi, mogu isplaćivati korisnicima osiguranja jednokratno, tj. paušalno, kroz programirane isplate, ili u obliku doživotne rente. Pojedine zemlje dozvoljavaju samo jedan oblik isplata penzijskih nadoknada, dok neke zemlje dozvoljavaju nekoliko oblika ili njihovu kombinaciju. Regulatori penzijskog osiguranja moraju oprezno da donose odluke o tome koji subjekti mogu da isplaćuju penzijske nadoknade (društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, društva za osiguranje itd.), o dozvoljenim oblicima isplata penzijskih nadoknada, sprečanju eventualnih bankrotstava pravnih lica koja iste isplaćuju, kao i o korisnicima penzijskih nadoknada. Predmet ovog rada je analiza oblika isplata penzijskih nadoknada, a cilj rada je da se na osnovu izdvojenih karakteristika prethodno navedenih oblika isplata penzijskih nadoknada ukaže na njihove prednosti i nedostatke sa aspekta subjekata koji upravljaju sistemom penzijskog osiguranja i sa aspekta korisnika penzijskog osiguranja.
Изборник