Pravo na naknadu štete zbog lekarske greške pretpostavlja uzročnu vezu između nje i primarne štete pacijentove. Međutim, taj dokaz, u mnogim slučajevima, nije moguće izvesti sa potrebnom sigurnošću. Jer iskustvena medicinska znanja su ograničena. Svaki ljudski organizam je drugačiji, i njegove individualne reakcije na određene medicinske mere ne mogu se sigurno predvideti ni kontrolisati. Uzrok pacijentove štete po zdravlje mogu biti i drugi faktori, a ne samo lekarska greška. Stoga su sudovi nekih zemalja dopustili izvesna odstupanja od opštih pravila o dokazivanju i priznali pacijentu određene dokazne olakšice. Te olakšice mogu da sežu i do prebacivanja tereta dokazivanja sa tužioca na tuženog. Ali, sudovi izvesnih drugih zemalja, u slučaju nedovoljne sigurne uzročne veze, dosuđuju delimično obeštećenje „zbog gubitka šanse za ozdravljenje ili preživljavanje”. Taj vid obeštećenja predstavlja glavni predmet ovog rada.