O stručnim greškama lekara u javnosti se često govori i piše u literaturi, dok se o infekcijama u zdravstvenim ustanovama i u lekarskim ordinacijama, koje su posledica nedovoljne higijene, gotovo ćuti. Ovaj rad podstaknut je željom autora da se to ćutanje prekine jer se radi o jednom velikom riziku za čovekovo zdravlje koji se često realizuje. Rad o kome je ovde reč sastoji se iz četiri odeljka i zaključka. Prvi odeljak odnosi se na pojam, rasprostranjenost i značaj infekcije. Drugi odeljak tiče se odgovornosti zbog štete od infekcije. U njemu sledi izlaganje o tome da li ova odgovornost treba da zavisi od krivice ili da bude objektivna? Pošto infekcije izazivaju mikroorganizmi, postavilo se pitanje da li za nju mogu da važe pravila o odgovornosti za štetu od životinja? Vladajuće gledište odbacilo je tu mogućnost i prihvatilo isključivo odgovornost po osnovu krivice. Ali pošto je krivica u njenom uobičajenom značenju bila uska i nedovoljna za štetu od infekcija, prihvaćena je i krivica u organizaciji, koja predstavlja širi okvir. Treći odeljak rada posvećen je dokazivanju uslova odgovornosti za štetu od infekcije, tj. greške u higijeni i njene uzročne veze sa pacijentovom štetom. Tu su izložene dokazne teškoće pred kojima se nalazi pacijent kao tužilac i kojim sredstvima se služe nemački sudovi da bi olakšali procesnopravni položaj pacijenta i pomogli mu da svoje pravo na obeštećenje ostvari.
Četvrti odeljak ovog rada sadži tri odabrana slučaja infekcije iz prakse nemačkih sudova. Dva od tri izložena slučaja rešio je svojim presudama Savezni vrhovni sud Nemačke. Jedna njegova presuda potiče iz 1991., a druga iz 2007. godine, i one sadrže najvažnija pravna pravila za parnice zbog infekcija koja su sada postala i sastavni deo nemačkog Građanskog zakonika. Presudom iz 2007. ovaj sud je konkretizovao i dopunio svoju praksu koju je iskazao u ranijoj presudi, pa tako i proširio mogućnost odgovornosti zbog infekcija. Ali, da se parnice ove vrste odvijaju i dalje uz velike teškoće, koje ni dokazne olakšice pacijentove nisu mogle mnogo da ublaže, o tome svedoči treći izloženi slučaj što ga je rešio Vrhovni zemaljski sud u Naumburgu.