U ovom radu analizira se osiguranje mašina od loma, kojim se obezbeđuje osiguravajuća zaštita kako pojedinačnim mašinama, tako i kompleksnim industrijskim sistemima i pogonskoj opremi, od kvarova koji im se mogu dogoditi u procesu eksploatacije. Posebno se razmatraju sadržina ugovora o osiguranju, njegov predmet, rizici koji se mogu osigurati, opasnosti koje su isključene iz osiguranja, način procenjivanja vrednosti osiguranih stvari, kao i metodi utvrđivanja visine premije. Prikazan je tradicionalni način osiguranja navođenjem pokrivenih rizika i osiguranje mašina u okviru osiguranja imovine po principu „svi rizici”, te zaliha koje zbog loma mašina mogu pretrpeti oštećenja. Autor je, takođe, ukazao i na upravljanje rizicima i preventivu, kao funkcije putem kojih se mogu minimalizovati potencijalne opasnosti, ali od kojih može bitno da zavisi i odluka osiguranika o tome koliki obim pokrića želi da pribavi od osiguravača.
U istraživanju je korišćen induktivno-deduktivni i uporedno-pravni metod, uz analizu većeg broja uslova osiguranja različitih osiguravajućih kompanija.