Osiguranje profesionalne odgovornosti lekara

Apstrakt

Dve vesti iz osiguranja u EU koje su objavljene krajem 2006. godine, o kojima će biti reči u ovom uvodnom delu našeg priloga, slikovito govore o tome kakav je odnos država-članica ove ekonomske i političke zajednice evropskih država u pogledu načina obezbeđenja osiguravajućeg pokrića za profesionalnu odgovornost lekara i očekivanom trendu u ovim državama o tom pitanju. Suština tog pitanja svodi se na to da li osiguravajuće pokriće za profesionalnu odgovornost lekara sprovoditi na osnovu nametnute obaveze putem zakona da se ugovor o osiguranju ove profesionalne odgovornosti zaključuje ili zaključivanjem ugovora o osiguranju profesionalne odgovornosti lekara na osnovu slobodne volje i odluke ugovornih strana. To jest, da li ga sprovoditi ga kao obavezno ili dobrovoljno osiguranje.

Prva vest je objavljena u časopisu Insurance Day pod naslovom „Neizvesnost za osiguravajućim pokrićem produžila štrajk lekara“.[1] U njoj se saopštava da su francuski hirurzi i ginekolozi koji su stupili u štrajk zbog povećanja premija za osiguranje njihove odgovornosti i istovremeno održavanja niskih cena njihovih usluga, odlučili da nastave sa štrajkom uprkos pristanku Vlade da pokrije do dve trećine njihovih troškova osiguranja. Izveštava se i da je ministar Ksavier Bertran objavio da će sistem državnog zdravstvenog osiguranja plaćati između 55% i dve trećine premije za osiguranje odgovornost lekara, u zavisnosti od specijalnosti, koja će duplirati državnu pomoć lekarima za tu namenu koja je trenutno na raspolaganju, da predložene izmene treba da stupe na snagu do kraja godine i da bi nov mehanizam pomoći lekarima za plaćanje premija trebao da godišnje košta već ionako poremećeni bolesni nacionalni zdravstveni sistem osiguranja oko 20 miliona evra (24,5 miliona USD). Takođe, u informaciji se apostrofira da nove premije za odgovornost lekara i medicinskog osoblja mogu sada dostići do 30.000 evra godišnje.

[1] Insurance Day, 7 August 2006.

Ključne reči