Prilikom zaključenja ugovora o osiguranju osiguravači procenjuju rizik koji im je ponuđen da ga preuzmu u osiguranje i u skladu sa ovom procenom opredeljuju se pod kojim uslovima će zaključiti ugovor ili odbiti njegovo zaključenje. U ovom radu razmatramo pravne posledice koje nastupaju u slučaju kada se u toku trajanja ugovora o osiguranju imovine promene okolnosti koje su bile od značaja za ocenu rizika prilikom zaključenja ugovora o osiguranju. Cilj rada je da se uporede relevantne odredbe Zakona o obligacionim odnosima (ZOO), koje su u potpunosti preuzete u Prednacrtu Građanskog zakonika Republike Srbije (Prednacrt GZ Srbije), sa rešenjima iz uporednog prava i odredbama Načela evropskog ugovornog prava osiguranja (PEICL). Analiza je pokazala da se rešenja iz uporednog prava i PEICL razlikuju od odredaba ZOO. Autor ukazuje da bi se odredbe ZOO, odnosno prednacrta GZ Srbije i ovom delu trebale izmeniti, osavremeniti i uskladiti sa rešenjima iz uporednog prava i odredbama PEICL-a.
Изборник