U radu je analiziran problem moralnog hazarda i prevara koje se javlja na tržištu osiguranja. Moralni hazard predstavlja rizik da će se ponašanje osiguranika koji je zaključio ugovor o osiguranju razlikovati od ponašanja kada ovo lice nema ugovor o osiguranju. Ove promene ponašanja povećavaju rizik za osiguravajuću kompaniju što rezultira većim ekonomskim gubicima osiguranja. Problem moralnog hazarda je jako teško kontrolisati i može se javiti u svim oblicima osiguranja. Pored moralnog hazarda i isplata lažnih potraživanja povećava troškove poslovanja osiguranja i rezultira većim premijama za sve osiguranike. U periodima ekonomske krize vrednost imovine može pasti ispod vrednosti osigurane sume što može predstavljati motiv za uništavanje imovine i naplatu osiguranja. U radu su analizirani izveštaji o požarima objavljeni u listu Vreme tokom 1930. i 1931. godine kada je nastupila ekonomska kriza u tadašnjoj Jugoslaviji. U radu je analiziran 241 izveštaj o požarima, 89 iz 1930. godine i 152 iz 1931. godine iz kojih su analizirani uzroci požara, slučajevi zlonamernih paljevina i prevara osiguranja.
Изборник