U ovom radu autor je ispitivao da li Principi evropskog ugovornog prava osiguranja mogu biti usvojeni u formi tzv. opcionalnog instrumenta komunitarnog prava. Opcionalni instrument se, u najširem smislu, može definisati kao pravni akt Evropske unije čija primena zavisi od autonomije volje ugovornih strana. Osnovni cilj opcionalnog instrumenta je da ugovornim stranama pruži alternativni režim ugovornog prava koji može zameniti nacionalno ugovorno pravo. Da bi ovi principi mogli postati opcionalni instrument za evropsko ugovorno pravo osiguranja, potrebno je da se ostvare odgovarajući uslovi u pogledu sadržine ovog dokumenta, uključujući i mogućnost njegovog kolizionopravnog izbora. Ovaj rad treba da pruži odgovor na pitanje, da li su i u kojoj meri ovi uslovi ostvareni.