Sporazumi o uslovnim naknadama u Velikoj Britaniji i kumulativnim naknadama u SAD za avansne naknade mogu se razlikovati po rizičnosti da ih advokat zadrži i onda kada je sporazumom dopušteno advokatskim kancelarijama da budu zainteresovana stranka u parničnom postupku. Uvođenje sporazuma o uslovnim naknadama u Engleskoj omogućeno je izmenama pravila parničnog postupka koja se mogu primeniti u slučaju da tužilac nije u mogućnosti da sam finansira postupak pokrenut tužbom. Postojao je određeni rizik koji je društvo za osiguranje moralo da uračuna, zbog čega su Džeksonove reforme podstakle efikasno upravljanje parnicom uvođenjem budžetiranja troškova. Iako je osiguranje naknadnih posledica napušteno, različiti oblici sporazuma o uslovnim naknadama mogu da obezbede osiguranika koji se parniči. Ovo je u Velikoj Britaniji usklađeno regulisanjem pravnog položaja potrošača, što je prvenstveni cilj Zakona o pravnim uslugama iz 2007. godine. Upoređivanje treba izvršiti sa sporazumima o kumulativnim naknadama čije zaključivanje nude advokatske kancelarije u SAD, a koje podstiču pokretanje parnice i dovode stranku u situaciju da snosi troškove spora kojim advokati neuspešno upravljaju. Autorka se zalaže da se zadrže oba oblika sporazuma u navedenim pravnim sistemima, ali da se koristi fleksibilnost vansudskog poravnanja.