Unutrašnja kontrola preduzeća je u funkcionalnom smislu važan segment pri rukovođenju preduzećem, a time je, u organizacionom smislu, i zadatak menadžmenta preduzeća. Interna revizija je bitan sastavni deo unutrašnje kontrole preduzeća, a time i deo rukovođenja preduzećem. Bez revizije upravne funkcije kao provere i procene odluka rukovodstva i procesa upravljanja na svim nivoima ne može se više zamisliti savremena unutrašnja revizija. Odgovornost upravljačkih struktura za uspostavljanje i efikasno funkcionisanje interne revizije evidentna je kako u literaturi i praksi, tako i u javno-pravnim propisima, pri čemu su posledice određenog sistema upravljanja posebno važne za razlikovanje monističkih i dualističkih sistema. Za društva za osiguranje odgovornost menadžmenta za funkcionalni sistem upravljanja uređena je Direktivom EU o solventnosti II, kao i austrijskim Zakonom o nadzoru u društvima za osiguranje iz 2016. godine. Pomenutim propisima interna revizija je definisana kao ključna funkcija ovog upravljačkog sistema. Interna revizija se mora odlikovati time da se sprovodi objektivno i nezavisno. Globalni institut internih revizora ima stav da je objektivnost interne revizije u istom rangu kao i pravednost, poverljivost i stručnost. Ipak, nezavisnost i objektivnost nailaze na svoja ograničenja ukoliko je unutrašnja revizija deo preduzeća. Interni revizori imaju lična očekivanja, deo su internih ili spoljnih veza i mogu pokazivati naklonjenost, odnosno odbojnost. Svaki interni revizor i svaki rukovodilac revizorske službe nalazi se zbog toga u konstantnim konfliktima lojalnosti različitih vrsta. Neminovno se interna revizija mora pozabaviti odlukama rukovodstva koje se od trenutka njihovog angažovanja kasnije mogu ispostaviti kao ispravne, ali i kao pogrešne. Prilikom procene odluka rukovodećeg organa važno je uzeti u obzir pravilo o slobodi poslovne procene kako u građanskopravnom, tako i krivičnom smislu, i to ne samo u slučaju procene odgovornosti menadžmenta, već i za procene interne revizije
Изборник