Autori razmatraju kako tri različita pravna sistema (SAD, Kinad i EU) i analiziraju kako se u njima reguliše sukob interesa brokera osiguranja. Odeljak o SAD ukratko daje pregled prava osiguranja po državama, sudsku praksu parničenja javnog i privatnog sektora u vezi sa kumulativnim provizijama i izgledima za promenu pravnog regulisanja. Odeljak o Kini se koncentriše na najnovije propise koji obavezuju brokera da prijavi svoju proviziju, gde autor predlaže da ova mera nije u potpunosti adekvatno sredstvo za sprečavanje potencijalnih situacija sukoba interesa. U odeljku o EU analizira se čl. 12 Direktive 2002/92/EC o posredovanju u osiguranju i raspravlja se da li Direktiva o tržištima u finansijskim instrumentima za investicione usluge nudi korisna rešenja. U njemu se zaključuje sa sličnom zabrinutošću da prijavljivanje provizije samo za sebe možda nije efikasno sredstvo da se preduprede moćni ekonomski podsticaji koji brokere osiguranja svrstavaju na stranu društava za osiguranje. Sva tri autora upozoravaju da prijavljivanje provizije samo za sebe možda neće biti efikasno u regulisanju ove oblasti, posebno kod osiguranja lica ili malih osiguranika. Pored toga, smatraju da šeme zasnovane na nadoknadi od osiguravača mogu da stvore problem sukoba interesa sa nezavisnim agentima osiguranja, što je pitanje koje se čini nijedan od razmatranih pravnih sistema ne reguliše.