Od samih početaka, najbolja teorija je shvatila da pravu suštinu „fenomena“ osiguranja treba tražiti u „podršci“ osiguravača u obimu usaglašenom u ugovoru o osiguranju, ekonomskm posledicama ostvarenja rizi- ka rerum natura kod osiguranika, svodeći ovu funkci- ju u drevno geslo: susceptio periculi rei alienae. I to je bio razlog opravdanja ugovora o osiguranju ili uzroka po kojem je neki pravni sistem priznavao pravni značaj tog neobičnog ugovora, čineći ga takođe iz istog intere- sa korisnim za društvo u celini. Danas je osiguranje re- gulisano kao samostalan tip ugovora, jer je mehanizam „preuzimanja rizika“ (bitna karakteristika u delu poslo- vanja osiguranja) omogućio razvoj „aktivnosti i stilova života“ i postao neodvojiv deo ljudskog stanja koji bi u suprotnom „bio prekinut ili bi imao usporen razvoj.“ Priznanje susceptio periculi kao ujedinjujućeg uzroka svakog pojedinačnog ugovora o osiguranju zastupali su mnogi ugledni autori, dok su sa druge strane protivni- ci ove teorije smatrali da direktan prenos rizika što je „predmet ugovora o osiguranju“ leži u osnovi drugačije teorije. Drugim rečima, „preuzimanje obaveze“ ili „po- drška“ riziku od strane društva za osiguranje označava da se ista mora nadoknaditi osiguraniku zbog pretrplje- ne štete (u imovinskom osiguranju, odnosno neživot- nom osiguranju). Sa druge strane, u vezi sa životnim osiguranjem osiguravač će ispuniti svoju finansijsku obavezu „kapitalizacijom“ akumuliranih sredstava koje je ugovarač osiguranja izdvojio radi svoje sigurne bu- dućnosti, ako doživi određeni datum, ili radi sigurnosti izvesnih lica za slučaj njegove smrti.
Изборник