I. UVOD
Fotografisanje je metod fiksiranja zatečenog stanja (posledica i okolnosti) na licu mesta ili na nekom drugom mestu, značajnim zaanalizu i rasvetljavanje saobraćajne nezgode i visine štete. Zbog svoje objek- tivnosti i sveobuhvatnosti, fotografija ima veliku dokaznu vrednost na sudu. U analizi i rasvetljavanju saobraćajne nezgode, fotografija ima dokumentacioni i merni značaj.
Fiksiranje posledica saobraćajnih nezgoda je jedan od najvažnijih zadataka koji se postavlja posle nastanka saobraćajnih nezgoda. Fotografisanje je jedan od četiri metoda fiksiranja posledica saobraćajnih nez- goda, koja ima ogroman dokumentacioni značaj: za kriminalističko tehničku analizu nezgode, za saobraćajno tehničku analizu nezgode i za objektivnu i pravičnu naknadu štete.
Pri nastanku saobraćajne nezgode, policija u veoma malom broju slučajeva (najčešće samo kada ima elemenata krivičnog dela) fotografiše mesto saobraćajne nezgode. Pri tome fotografisanje od strane policije je usmereno na dokumentovanje onih eleme- nata koji će potkrepiti krivičnu prijavu, dok se kvalitetno i sveobuhvatno fotografisanje oštećenih vozila ne vrši. Uviđajna dokumentacija koju formira policija nije namenjena, pa najčešće nije ni dostupna osiguranju (posebno pre pokretanja krivičnog postupka). U procesu naknade šteta (posebno iz osnova autoodgovornosti) potrebno je doneti odluku o pravu na naknadu, dakle presuditi, a šarenilo struka likvidatora u osiguranjima ne daje dovoljno osnova da će presuda biti kvalitetna. Dakle u osiguranjima bi se morao uspostaviti kriterijum kvalifikacione strukture likvidatora šteta, odnosno na to mesto se moraju postaviti oni koji su školovani da presuđuju, dakle pravnici.