U prvom delu rada istražuje se poreklo dobrih rešenja koja donosi Zakon o posrednicima osiguranja Kraljevine Danske za model prodaje osiguranja preko posrednika osiguranja, i to onih koja određuju njegove osnovne osobine i koja čine osnovu za pravni okvir u ovom zakonu za prodaju osiguranja. U tom delu rada posebnu pažnju autor je posvetio jednom području kroz koje se naročito ispoljava polivalentnost pravnog režima prodaje osiguranja. To je prodaja preko subjekata obuhvaćenih opštim pojmom posrednika osiguranja koji su drugačije regulisani nego što ih normira Direktiva o posredovanju u osiguranju iz 2002. godine (vezani zastupnici osiguranja), ili koje ne poznaje ta direktiva i pravni sistemi država članica (menadžment kompanija, društvo za distribuciju proizvoda osiguranja), ili i kada su poznati kao subjekti na tržištu osiguranja u državama članicama EU njihov status i obaveze nisu regulisani u propisima o posrednicima osiguranja (brokerska društva za reosiguranje). Regulisanje ovih subjekata u Zakonu o posrednicima osiguranja Kraljevine Danske je rezultat nastojanja Danske da proširi tržište osiguranja za svoja društva za osiguranje u zemlji i inostranstvu i težnje da u tom cilju na institucionalno pravno-organizacionoj osnovi ili ugovornoj osnovi unapredi distributivni sistem pružanja usluga u posredovanju u zaključivanju ugovora o osiguranju. U drugom delu rada ispituju se rešenja koja se odnose na obaveze brokera osiguranja koji u posredničkom pravu osiguranja ove države čine tipične i glavne posrednike u osiguranju. U ovom delu rada je težište na ispitivanju obaveze brokera da zaključi sa klijentom (osiguranikom / kupcem) osiguranja pismeni ugovor o pružanju usluga u posredovanju u zaključenju ugovora o osiguranju. Zatim se detaljno ispituju sve obaveze koje se za brokere osiguranja propisuju ovim zakonom, a koje su, po prirodi, uglavnom obligaciono-pravne, a po sadržini su kao zakonske ugovorne obaveze deo ugovora koji broker zaključuje sa klijentom / osiguranikom kao kupcem osiguranja. U pitanju su obaveze koje broker ima prema klijentu, ali i one koje su zakonom propisane za brokera prema osiguravaču. Prilikom ispitivanja obaveza brokera osiguranja akcentuju se njihova dobra rešenja prema rešenjima koja poznaju države koje pripadaju ili ne pripadaju istoj kulturi i tradiciji prodaje osiguranja. U trećem, zaključnom delu rada rezimiraju se najvažnija dobra rešenja pomenutog zakona koja mogu da posluže za ugled srpskom zakonodavcu za unapređenje sistema prodaje osiguranja preko posrednika osiguranja.
Изборник