Izmenama Zakona o osiguranju koje su stupile na snagu, zakonodavac je dao svoj odgovor u vezi sa dugogodišnjom diskusijom o trgovini polisama osiguranja života. Trgovinu polisama osiguranja života dozvolila je čuvena presuda Višeg suda u Bombaju 2008. godine. Međutim, na tu presudu je izjavljena žalba Vrhovnom sudu. U međuvremenu, Skupština Indije je usvojila izmene i dopune Zakona o osiguranju. Izmene su na dispozitivan način zabranile trgovanje polisama osiguranja života u Indiji jer su, prilično čudno, dale ovlašćenje privatnim društvima za osiguranje da sama odlučuju šta predstavlja javni interes, pri čemu su ta društva pristrasna u vezi sa svojim interesima. Tokom diskusije o povećanju stranih direktnih investicija u sektoru osiguranja, takva priroda izmena je zanemarena. Ne samo da je ta izmena naglo prekinula diskusiju o trgovanju polisama osiguranja života, već je tekuća parnica proširila zarazu tom temom i donela novu dimenziju u diskusiji. Da li će izmena preživeti ocenu ustavnosti? Ovo je pitanje na koje će se odgovor dati u ovom radu.
Prilikom izrade ovog rada primenjeni su naučni metodi istraživanja. Izvršena je uporedna studija stranih i indijskog pravnog sistema u oblasti otkupa polisa osiguranja života. Zakon o izmeni Zakona o osiguranju je kritički analiziran i autor je zaključio da je pristup koji donose izmene Zakona pogrešan.
Изборник