Priroda normi kojima je regulisan ugovor o osiguranju

Apstrakt

Pravne norme grupisane u jednu ili više odredbi zakona predstavljaju pravila u vezi sa određenim ponaša- njem ljudi ili drugim okolnostima ili svojstvima za koje se vezuje nastanak pravnih posledica. Stepen važnosti nekog aspekta pravnog odnosa određuje i nivo pravne zaštite koji će pravno-tehnički biti primenjen. Pravna norma čini sadržinu odredbe propisa, dok je sama odredba (član zakona ili podzakonskog propisa) oblik u kojem je grupisana cela pravna norma ili jedan njen deo. U ovom radu autor analizira prirodu normi zakona kojima je regulisan ugovor o osiguranju. Uočeno je da je metod pravnog normiranja pojedinih aspekata odnosa osiguranja delimično doveo do fragmentacije pojedinih pravnih normi, što je najvidljivije na primeru obaveznih sastojaka polise osiguranja života.

Literatura

Babić, I. (2016). Uvod u građansko pravo i stvarno pravo. Beograd:
Službeni glasnik.
Blagojević, B. (gl. redaktor). (1989). Pravna enciklopedija, O-Ž,
2. Beograd: Savremena administracija.
Gams, A. (1988). Uvod u građansko pravo. Beograd: Naučna
knjiga.
Hiber, D. (2022). Prinudni propisi u novijoj domaćoj sudskoj i
ugovornoj praksi, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, godina
LXX, Poseban broj u čast profesora Mihaila Konstantinovića,
451–476.
Radišić, J. (2016). Obligaciono pravo – Opšti deo. Niš: Centar za
publikacije Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu.
Šulejić, P. (2005). Pravo osiguranja. Beograd: Dosije.
Zakon o obligacionim odnosima, Službeni list SFRJ, br. 29/78,
39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89, Službeni list SRJ, br. 31/93
i Službeni list SCG, br. 1/2003 Ustavna povelja.