Pravne norme grupisane u jednu ili više odredbi zakona predstavljaju pravila u vezi sa određenim ponaša- njem ljudi ili drugim okolnostima ili svojstvima za koje se vezuje nastanak pravnih posledica. Stepen važnosti nekog aspekta pravnog odnosa određuje i nivo pravne zaštite koji će pravno-tehnički biti primenjen. Pravna norma čini sadržinu odredbe propisa, dok je sama odredba (član zakona ili podzakonskog propisa) oblik u kojem je grupisana cela pravna norma ili jedan njen deo. U ovom radu autor analizira prirodu normi zakona kojima je regulisan ugovor o osiguranju. Uočeno je da je metod pravnog normiranja pojedinih aspekata odnosa osiguranja delimično doveo do fragmentacije pojedinih pravnih normi, što je najvidljivije na primeru obaveznih sastojaka polise osiguranja života.